Stručnjaci kažu da je hidratacija najvažnija – tečnost je potrebno unositi pre, tokom i nakon vežbanja ali ni u tome ne treba preterivati. Nauka tvrdi da kada već osetimo žeđ već smo dehidrirali. Zato je vodu neophodno poneti sa sobom i piti oko 200 ml na svakih 15 do 20 minuta.
Ni previše vode ne valja unositi jer se tako možemo dovesti u stanje preterane hidriranosti. Kažu da se nivo hidriranosti najbolje može oceniti bojom urina – ako je svetao i liči na limunadu onda ste dobro hidrirani a ako je taman i liči na sok od jabuke onda ste dehidrirani.
Dakle šta je činiti – poneti vodu na trening, obući komotnu odeću ili opremu koja je napravljena od materijala koji omogućava koži da diše. Ako se vežba u zatvorenom prostoru nije neophodo, ali ste napolju obavezna je krema za zaštitu od sunca.

Rođendani su prilika da se prijatelji okupe i podele zajedničku sreću. Godine 2008. nastao je Orange Ladies Fit Zone – fines  centar za dame.

Osnivač i direktor kluba Ana Gančev Sekulić imala je ideju da kvalitet bude na prvom mestu i da svakoj članici kluba ponudi maksimalno dobre uslove. U tome je i uspela uspela. Dugogodišnje poverenje koje uživa potvrda su vrednosti za koje se zalaže.  Njena misija je da motiviše svaku ženu, bez obzira na godine, da redovno vežba.

Za promociju te ideje koristi svaku priliku – nastupe u medijima, razgovore sa prijateljima, susrete sa komšijama… U krugu prijatelja kuće obeležili smo 10 godina rada fitnes kluba Orange Zone.

Fitnes klub ’Orange zone’ osnovan je u maju 2008. godine. Ana nije želela mešoviti klub, već isključivo klub za žene.

„Ovde vežbaju samo žene. Žena ženu najbolje razume. Kod nas se, pored vežbanja i relaksacije, vode kompletni dijalozi u vezi svega kroz šta jedna žena prolazi. Razumemo se i kada su  u PMS-u i kad su u periodu pred menopauzu. Dok treniramo pričamo o tome i svima bude lakše i lepše. Družimo se, šalimo i smejemo. Kod nas se u klub ulazi sa osmehom na licu, sa pozitivnim stavom i dobrom energijom“…

Kada sam nedavno odlučila da krenem sa vežbanjem niti jednog trenutka višak kilograma, koji evidentno imam, nije mi bio problem u estetskom smislu. Apsolutno nemam nikakav problem ni da se skinema na plaži u bikini a kamoli da vežbam sa ženama raskomoćena u fitnes klubu.

Međutim, nema šanse da bih broj kilograma ikome rekla. Niko u mojoj porodici ne zna taj podatak niti bilo ko od mojih prijateljica. Apsolutno niko. Silom prilika pristala sam da tu cifru sazna moj trener Ana, jer je to osoba koja me jednom nedeljno stavi na vagu, da proveri efekte. To mi je na početku bio veliki problem – niko ne zna koliki je broj mojih kilograma i sad odjednom moram da kažem Ani. Ali shvatila sam da nemam kud, jer ako hoću da vežbam moram i da se merim. Prilikom prvog merenja rekla sam treneru: „Sad ako izgovoriš ovu cifru naglas – ’mrtva si’!“

Nedavno sam na ovu temu vodila diskusiju sa prijateljicama na Fejsbuku. Mahom su to moje koleginice sa fakulteta, pa s obzirom da smo vršnjakinje, susrećemo se sa sličnim dilemama.

Krenulo je zezanje, neke su pričale da ne mare ni za jedno ni za drugo, druge su vikale da vaga laže, treće su javno govorile i broj godina i kilograma….No, na kraju smo zapravo izvele zaključak da je gotovo svaka od nas krenula nešto da vežba. Ja na fitnes, jedna na jogu, druga u teretanu, treća na plivanje….Sve smo 40-godišnjakinje. Ispostavilo se da je svaka od nas, ako izuzmemo i one koje celi život vežbaju, u poslednjih godinu dana imala slične dileme vezane za vitalnost i zdravlje, višak kilograma, kondiciju.

Dogovorile smo se da uskoro na Adi Ciganliji organizujemo druženje, da svaka ponese neku zdravu hranu, šetamo se, vežbamo i napravimo piknik. Objavićemo datum okupljanja pa nam se pridružite.

Tanja Njegomir

Iz farmacije otišla u fitnes

Motiv da počnem da vežbam za mene je bio da steknem kondiciju i budem što vitalnija, mada se to po mom gabaritu i hedonističkim navikama, na prvi pogled ne bi dalo zaključiti. Potpuno sam sigurna da svi, koji me poznaju, veruju da je to gubitak kilograma. To jeste jedan od motiva, ali meni nije najvažniji. Važno mi je da budem u dobroj kondiciji jer se tada osećam energično i poletno. To je za mene prioritet.

Moj trener Ana i ja imamo potpuno drugačije prioritete kada je moje vežbanje u pitanju. Ona smatra da bi na prvom mestu trebalo da bude gubitak kilograma  a ja verujem da je kondicija ono što mi je najpotrebnije. Zbog toga mi je najteži deo ovog programa, u kome aktivno učestvujem već više od mesec dana, kada me Ana stavi na vagu. Ali ne zbog suočavanja sa manjkom, koji je evidentan ali po njenom mišljenju  nedovoljan, već zbog pitanja koje svaki put postavi: „Šta ste danas ručali“? I to kaže tako strogo i autoritativno da se svaki put zbunim, ko dete u školi koje nije sigurno u svoje znanje. Uhvatila sam sebe da idući prema fitnes centru počnem da se preslišavam šta sam jutros doručkovala, šta ću da ručam i večeram, a neretko se prisećam šta je  bilo na jučerašnjem meniju, pa i dan ranije. Za svaki slučaj, ako joj padne na pamet i to da me pita.

Nakon pitanja o hrani sledi ono čuveno trik pitanje: „Opet ste pušili“. To u stvari nije pitanje već konstatacija,  ali ja u tom trenutku iznad njene glave vidim pet znakova pitanja koji zapravo znače – kada ćete prestati sa tom lošom navikom? Istina je, ja na putu do fitnes centra obavezno duavanim, pa kada uđem verovatno smrdim na ustajalu pepeljaru, što nije nimalo blagougodno za moju okolinu. Ne znam kako pripadnici za mene „drugog sveta“ da objasnim da mi je pušenje strast i da ne znam kada ću i da li ću prestati. Nema tu zapravo objašnjenja ni opravdanja ali se razgovor uglavnom završava mojim, jednim te istim odgovorom „Ne mogu svega da se odreknem. Ako sam se morala odreći hrane, ne moram i cigareta“.  Kakav kliše, kakvo podilaženje sopstvenim slabostima…..ali bude mi lakše. Jer, istina je da se svi problemi ne mogu rešiti odjednom, barem ja ne mogu, pa će i odluka o eventualnom prestanku pušenja možda jednog dana uslediti kao što je došla i ova o početku vežbanja i promeni navika u ishrani.

Najvažnije od svega je da u ovome istrajem, jer posvećenost i upornost je ključ svakog uspeha. Iz ishrane sam izbacila ugljene hidrate i šećer i verujem da će to doprineti postepenom gubitku kilograma a kondiciju polako stičem i u tom segmentu već osećam znatne promene.

Tanja Njegomir